Pedagoško društvo Srbije u saradnji sa nemačkom vladinom organizacijom GTZ i uz podršku saveta za prevenciju problema ponašanja dece i mladih- MPSRS, realizuje akreditovan program Transformacija konflikata i osnaživanje mladih.
Za potrebe Pedagoškog društva Srbije i Centra za prava deteta, GTZ je organizovao 7- dnevnu TOT obuku Vršnjačke medijacije za 15 pedagoga (od toga 2 prosvetna savetnika, školskih uprava Niš i Kragujevac) i 10 predstavnika Centra za prava deteta sa područja cele Srbije, uključujući obe pokrajine. Obuka realizovana u Kragujevcu imala je za cilj jačanje kapaciteta u školama i društvu koji pomažu izgradnju podsticajnog i bezbednog okruženja za odrastanje i obrazovanje učenika u atmosferi tolerancije i demokratije. Obučeni prosvetni radnici implementiraće programe vršnjačke medijacije u Godišnje programe rada škola i Školske razvojne programe šireći mrežu na području svojih opština i regiona. |
|
Zbog velikog broja zainteresovanih škola koje traže obuku nastavnog kadra i učenika PDS-e je ovom obukom povećalo broj raspoloživih voditelja seminara.
Sedmodnevni plan rada obuhvatio je sledeće teme:
• Potrebe naspram želja
• JA poruke
• Slušanje, 4 načina na koje možemo da razumemo poruke drugih
• Empatija, provežbavanje
• Bes
• Uvod u konflikte, tipovi, pristupi i razvoj
• Ishodi konflikta, tehnika oblak
• Uvod u medijaciju
• Koraci u medijaciji
• Provežbavanje
• Podela u timove i podela radionica
• Učesnici vode radionicu
Ukupno 4 dana učesnici seminara proveli su u napornom promišljanju i samostalnom vodjenju radionica. Njihova realizacija protekla je pod budnim okom voditelja seminara GTZ-a Stanislave Vidović i Marije Radovanović.
Data tabela sadrži najvažnije oblasti i krajnje ciljeve pomenutog programa.
Cilj programa
Ciljevi, zadaci i sadržaj |
Vršnjačka medijacija ima za cilj osposobljavanje adolescenata na temu vršnjačke medijacije kao modela nenasilnog rešavanja sukoba. Adolescenti posle obuke stiču osnovna iskustva i razumeju veštine koje se koriste u medijaciji.
Učenici su ohrabreni za slušanje sebe i drugih na brižan način i otvoren način pun poštovanja, kao i na oblikovanje vlastitih i profesionalnih veština potrebnih za medijaciju. Obuka je usmerena na praktične veštine medijacije i na vlastiti razvoj učesnika kao medijatora. |
Ciljna grupa |
Ciljna grupa su 7.i 8. razred osnovne škole i I, II, i III razred srednje škole.
Učenici i profesori, roditelji i stručni saradnici iz srednjih škola.
Na ovaj način ostvaruje se konstantana podrška mladima i drugim učeničkim inicijativama u školama (Učenički parlament). |
Šta se postiže kod učenika, mogući efekti programa
Rezultati |
Na kognitivnom nivou:
Razumevanje prirode medijacije, različitih formi procesa medijacije i razumevanje osnovnih veština potrebnih za medijaciju
Na planu vlastitog razvoja- self razvoja:
Unapređenje svesnosti, promišljanja i samovrednovanja, identifukacija vlastitih vrednosti, predrasuda i uticaja, prepoznavanje ličnih slabih i jakih strana kao potrncijalnog medijatora, razvoj asertivnosti, empatije,
Na socijalnom i emocionalnom planu -veštine medijatora:
Umeće slušanja i opšta komunikacija, Sažimanje (prikupljanje i ponovno prezentovnje činjenica, osećaja, problema i načina na koje se može napredovati), rešavanje problema i zgrađivanje odnosa sa drugima, asertivnost (jasno poznavanje svojih potreba i sposobnost iskazivanja tih potreba drugim ljudima , a da ih ne namećemo silom), vođenje (pomoći drugima da komuniciraju, slušaju, iskazuju osećaje i brige), veštine prezentacije, umeće empatije.
Uspostavljanje veza i poverenja
Učenici se uče da sa svojim drugovima i nastavnicima rade u atmosferi bez konflikata, tako što preuzimaju odgovornost. Pri svemu tome rešenje konflikta ne biva ponuđeno odozgo, sa neke više instance, niti se konflikt potiskuje, već se stvara pozitivna atmosfera za pristup konfliktu. |
Šta je medijacija ?
Medijacija je način rešavanja konflikta i prevazilaženje nesporazuma u kome se neutralna , treća strana pojavljuje u ulozi medijatora, tj. posrednika izmedju sukobljenih strana. Medijacija olakšava proces komunikacije izmedju strana koje pregovaraju i omugućava im postizanje sporazuma.
Cilj medijacije je da se konfliktu pridje na konstruktivan način i da se dodje do zajedničkog rešenja u kome sve strane u sukobu dobijaju. Umesto pozicije u kojoj jedna strana dobija a druga gubi, ili čak obe strane gube i gde imamo destruktivne postupke tokom samog sukoba, ovde pokušavamao da postignemo sporazum koji je prihvatljiv i zadovoljavajući za sve strane pozivajući se i prepoznavajući potrebe i interese koji leže u osnovi konfikta.Samim tim, medijacija ima sve bitne karakteristike procesa rešavanja problema:
• definisanje problema,
• izlistavanje mogućih rešenja,
• izbor rešenja,
• donošenje odluke,
• sprovodjenje odluke i
• procena uspešnosti odluke/ rešenja.
Veštine potrebne za medijaciju
Veštine komunikacije, pregovaranja i posredovanja neophodne u medijaciji su:
• veština aktivnog slušanja,
• veštine izražavanja svojih potreba bez optuživanja, kritikovanja i etiketiranja drugih,
• veštine pregovaranja kojima se proces usmerava ka pozitivnom ishodu uz ponovno uspostavljanje poverenja,
• procedure i pravila kojima se uvodi red u ponašanje i odnose medju stranama u procesu medijacije.
Medijator - treća neutralna osoba pomaže stranama u sukobu da održe pažnju, da ostanu u kontaktu sa svojim osećanjima i potrebama dok opisuju dogadjaj. Medijator sumira, izdvaja bitne komponente od nebitnih, sažima u nekoliko rečenica suštinu problema kako bi zavadjene strane konstruktivno razmišljale i razgovarale o problemu. Ne nudi gotove recepte, već traži rešenje u skladu sa trenutnom situacijom i primereno očekivanjima strana u sukobu. Medijator je neutralna treća strana, aktivni slušalac koji otvara različite mogućnosti, testira realnost i podržava proces.
Medijacija u školi
Školski medijatotri su obučeni odrasli i deca/mladi koji pomažu da se konstruktivno reše konflikti u školi/odeljenju.
Oni pomažu svojim kolegama, učenicima i vršnjacima da:
• sagledaju probleme koje imaju,
• otkriju razloge zbog kojih dolazi do konflikta,
• rastu i razvijaju se učeći na neposrednom iskustvu,
• da žive zajedno uprkos medjusobnim razlikama.
DOBIT za školu:
• razvoj alternativa tradicionalnim načinima uvodjenja discipline i rešavanja problema u školi,
• svi akteri u životu i radu škole preuzimaju odgovornost za dešavanja u njoj.
DOBIT za nastavnike:
• učenje novih načina rešavanja konflikta,
• medjusobno poštovanje i uvažavanje,
• smanjuje se tenzija izmedju odraslih i dece/mladih,
• manje vremena provode vodeći računa o disciplini u školi,
• bolji uslovi za rad, atmosfera i samim tim rezultati koji se odnose na obrazovnu i vaspitnu funkciju škole..
DOBIT za decu/ mlade:
• postaju aktivni u procesu rešavanja problema,
• usvajaju konstruktivne modele ponašanja,
• preuzimaju veću dgovornost za rešavanje problema koji postoje medju njima,
• shvataju da intervencije odraslih nisu uvek neophodne.
Kada medijacija u školi IMA smisla
Kada su u pitanju uobičajene situacije:
• ogovaranje, etiketiranje, koškanje, svadja, tuča i sl.
Kada medijacija u školi NEMA smisla
Kada su u pitanju situacije koje zahtevaju koordiniranu, širu društvenu akciju i kada škola nije u stanju ni svojim kompetencijama ni humanim resursima da pokrije problem:
• nasilje, droga, kriminal i sl.
Nadamo se da će implementacija sadržaja ovog programa u osnovne i srednje škole pomoći stvaranje trajno održive, zdrave i bezbedne sredine za odrastanje sadašnjih i budućih generacija.
Tekst pripremila
prof. pedagogije Suzana Živković |
